Kad zamirišu jorgovani

Gle,gle stiglo proleće!Kroz vazduh lete slatki mirisi procvetalog bagrema.Na njih čudno reaguju i nos i srce.Nosu prijaju,a srce podsećaju na prošlo proleće.Odnekud se čuje:"Proleće na moje rame sleće...".Sveže polivene ulice mame na šetnju.Bašte kafića prepune nasmejanih lica.Izlozi turističkih agencija oblepljeni plakatima koji podstiču na sanjarenje-kako da provedemo dolazeće leto.I sve je lako...I sve je lepo...Ali-hvali neko da se sa njim proleće podeli.Dzabe će procvetati lipe ako pod njima nismo nas dvoje.I uzalud će zrikavci cele noći da štimuju svoje instrumente kad će na našoj omiljenoj klupi u parku da sedi neki drugi par.Da li su se i u tvoj stomak doselili mali nestašni leptirići pa trepere li trepere?Da li i tebe laki prolećni koraci stalno kao slučajno dovode na naše ćoše?Da li je moguće da taj glecer od tvoga srca ne može da otopi ni topla majska noć?Proleća su dolazila i odlazila.Ali ovo proleće se za tebe i mene više nikada neće ponoviti.Mogu da ti ponudim toplu ruku za šetanje pod zvezdama,mogu da ti ponudim osmeh topliji nego što je ova prolećna noć.Mogu da ti ponudim nadu da ce ovo proleće biti posebno...jer najlepše su prolećne ljubavi!

A gde se denu drugarstvo?

Ovih sam dana strašno tužna.Na nekim sajtovima objavljene neke ružne slike.Tuku se do juce najbolji drugovi.Zlostavljaju se međusobno do juče najbolje drugarice.U školu su se nekada nosili spomenari,a danas bezbol palice.Na školskim odmorima su se nekada delile užine,a danas se dele šamari.Još koliko juče nije bilo važno koliko si dobro savladao istoriju jer je do tebe sedeo kao prva pomoć-tvoj drug iz klupe.Bio je tu da šapne godinu neke bitke na kojoj zapneš ili ime vojskovođe koga ne možeš da se setiš.Još koliko juče kada jednog prozovu da odgovara celo odeljenje vadi knjige i počinje takmičenje u šaputanju.Danas se borba za što bolji uspeh pretvorila u borbu bez kodeksa časti.Domaći zadaci se više ne prepisuju nego naplaćuju.Danas kad jednog prozovu-celo odeljenje odjednom vezuje pertle da slučajno ne sretne pogled prozvanog druga koji vapi za pomoć da mu se šapne makar samo reč koja će da ga podseti kako da krene.A još kao klinci u obdaništu smo pevali:"Svi treba da znaju šta drugarstvo znači,zajedno smo bolji,zajedno smo jači..."!

Srbija danas mojim očima

Danas sam srećna što sam u Srbiji.Danas je Srbija poslala u svet sliku da je ona uvek bila i da će uvek biti deo Evrope,pa makar to bilo za početak samo kao domaćin Eurosonga.Raskoš i glamur tako karakterističan za scene najvećih svetskih metropola napokon se doselio i u Beograd.Sa razlicitom muzikom,sa različitih podneblja,na krilima lakih nota u naše domove su ušli mladi i talentovani ljudi iz cele Evrope.I gle cuda,u Beogradu su ih dočekali na njihovo iznenađenje isti takvi mladi i takođe talentovani ljudi da im budu ljubazni domaćini i vodiči kroz Srpsku istoriju i kulturu.Evropa je iznenađena jer nas je posmatrala kroz prizmu predrasuda.Drago mi je da smo dobili još jednu priliku da im pokažemo da smo mi takođe jedna Evropska zemlja ništa manje lepa,obrazovana,mlada i atraktivna,kod njih...