Ovih sam dana strašno tužna.Na nekim sajtovima objavljene neke ružne slike.Tuku se do juce najbolji drugovi.Zlostavljaju se međusobno do juče najbolje drugarice.U školu su se nekada nosili spomenari,a danas bezbol palice.Na školskim odmorima su se nekada delile užine,a danas se dele šamari.Još koliko juče nije bilo važno koliko si dobro savladao istoriju jer je do tebe sedeo kao prva pomoć-tvoj drug iz klupe.Bio je tu da šapne godinu neke bitke na kojoj zapneš ili ime vojskovođe koga ne možeš da se setiš.Još koliko juče kada jednog prozovu da odgovara celo odeljenje vadi knjige i počinje takmičenje u šaputanju.Danas se borba za što bolji uspeh pretvorila u borbu bez kodeksa časti.Domaći zadaci se više ne prepisuju nego naplaćuju.Danas kad jednog prozovu-celo odeljenje odjednom vezuje pertle da slučajno ne sretne pogled prozvanog druga koji vapi za pomoć da mu se šapne makar samo reč koja će da ga podseti kako da krene.A još kao klinci u obdaništu smo pevali:"Svi treba da znaju šta drugarstvo znači,zajedno smo bolji,zajedno smo jači..."!
Нема коментара:
Постави коментар