Gle,gle stiglo proleće!Kroz vazduh lete slatki mirisi procvetalog bagrema.Na njih čudno reaguju i nos i srce.Nosu prijaju,a srce podsećaju na prošlo proleće.Odnekud se čuje:"Proleće na moje rame sleće...".Sveže polivene ulice mame na šetnju.Bašte kafića prepune nasmejanih lica.Izlozi turističkih agencija oblepljeni plakatima koji podstiču na sanjarenje-kako da provedemo dolazeće leto.I sve je lako...I sve je lepo...Ali-hvali neko da se sa njim proleće podeli.Dzabe će procvetati lipe ako pod njima nismo nas dvoje.I uzalud će zrikavci cele noći da štimuju svoje instrumente kad će na našoj omiljenoj klupi u parku da sedi neki drugi par.Da li su se i u tvoj stomak doselili mali nestašni leptirići pa trepere li trepere?Da li i tebe laki prolećni koraci stalno kao slučajno dovode na naše ćoše?Da li je moguće da taj glecer od tvoga srca ne može da otopi ni topla majska noć?Proleća su dolazila i odlazila.Ali ovo proleće se za tebe i mene više nikada neće ponoviti.Mogu da ti ponudim toplu ruku za šetanje pod zvezdama,mogu da ti ponudim osmeh topliji nego što je ova prolećna noć.Mogu da ti ponudim nadu da ce ovo proleće biti posebno...jer najlepše su prolećne ljubavi!
Нема коментара:
Постави коментар